avg 132018
 

Savremena deca, naročito ona u gradovima, često odrastaju u okruženju koje se u velikoj meri razlikuje od okruženja u kojem su odrastali njihovi roditelji. Glavna razlika je u tome što mnogo manje vremena provode na otvorenim prostorima, što se manje druže sa drugom decom, i što mnogo vremena provode uz različite ekrane elektronskih naprava. Pored televizora, tu su DVD plejeri, različite konzole za kompjuterske igrice, kompjuteri, smartfoni, i beskrajni sadržaji sa interneta. Za razliku od svojih roditelja, deca odrastaju u digitalnom okruženju. Kako to utiče na njihiv razvoj?

Činjenica koja je manje poznata široj javnosti jeste ta da je mozak novorođene bebe neka vrsta “poluproizvoda”. Da bi se razvijao, mozak mora biti stimulisan. Kada su određeni delovi mozga aktivni jer je dete angažovano u određenoj radnji, u tim delovima se povećava broj veza između moždanih ćelija. ukoliko neki delovi mozga nisu stimulisani, u njima se smanjuje broj veza između ćelija. Ne samo da se mozak ponaša ekonomično, već je i plastičan jer nema unapred zadatu strukturu koja je nepromenljiva, već se menja u skladu sa potrebama – neuroplastičnost mozga.

To znači da će struktura detetovog mozga u izvesnoj meri zavisiti od načina vaspitanja, odnosno od vrste uobičajenih aktivnosti deteta. Tako, na primer, deca koja se dovoljno kreću imaće odlično razvijene delove mozga koji su zaduženi za motorne radnje i njihovu koordinaciju. A kod dece koja se konstantno premalo kreću i koja ne koriste dovoljno svoje telo ovi delovi mozga neće biti optimalno razvijeni, tako da će deca biti motorno nespretna i trapava. Sve to znači da se roditeljski i društveni uticaji “ugrađuju” u strukturu mozga tako da neki naučnici govore o mozgu kao o “socijalnom mozgu”.

U knjizi “Internet mozak” koja je nedavno objavljena i kod nas, poznati neuronaučnik Geri Smol objašnjava kako su naša deca koja rastu i razvijaju se u digitalnom okruženju neka vrsta digitalnih domorodaca.

Njihovi mozgovi se prilagođavaju ovoj vrsti okruženja, što za posledicu može imati njihovu neprilagođenost drugim vrstama okruženja – stvarnom životu. I zaista, kada gledamo na različite poremećaje kod dece iz ove perspektive, moramo se složiti sa autorom da uticaj digitalnog okruženja na njihov nastanak može biti veoma veliki. U pitanju su poremećaj pažnje kod deteta, impulsivnost i nesposobnost odlaganja zadovoljenja želje, nedostatak socijalnih veština i neki oblici visokofunkcionalnog autizma, zavisnost od kompjuterskih igara, socijalnih mreža, pornografije, kockanje i kupovine. Ima mnogo razloga da roditelji deci povuku i “digitalne granice” i da im “uključe mozgove”.

@dr.for.soul